Informacije

Moj pas odbija ići u toalet napolju

Moj pas odbija ići u toalet napolju


We are searching data for your request:

Forums and discussions:
Manuals and reference books:
Data from registers:
Wait the end of the search in all databases.
Upon completion, a link will appear to access the found materials.

Moj pas odbija ići u toalet napolju. Ovo nije loše imati. Ali kada izađe napolje, odmah želi da se vrati odakle je došao. Njegovi vlasnici su to pokušali na mnogo načina, uključujući korištenje malog prostora (kao što je odgajivačnica) za njega. Nekoliko puta smo imali prostora da izađemo napolje. Jedini problem je što je svaki put kada bi se zatvorila vrata njegove odgajivačnice, lajao dok nije izašao. Da smo imali komšije, bili bismo izbačeni iz naše kuće! Molim za savjet šta mogu učiniti da ga ohrabrim da koristi kupatilo napolju i da manje ometa dok to radi.

__________________

"Mislim da sam krenuo na nešto s idejom da ne bi trebao biti tako strog prema sebi."

--Charles Bukowski

"Bio sam na putu pronalaženja sebe. Nisam imao pojma šta to znači, i mislio sam da ako budem na putu sa dovoljno benzina nikada neću stati, možda da saznam. Možda mi se ne bi svidjelo ono što sam pronašao ."

--Chuck Palahniuk

Postoji toliko mnogo različitih teorija o različitim pasminama pasa. Definitivno postoje neke informacije za svaku od njih. Pretpostavljam da vi i vaš pas najbolje znate svoju situaciju, evo šta ja znam, a kao i uvijek, mišljenja se razlikuju.

Kad sam bio štene, moj pas uopće nije mogao podnijeti izlazak napolje. Nisam mogao da je izvedem napolje u malom prostoru iz straha da će se oteti kontroli i ugristi, ili čak da će je udariti auto ili autobus, i bez obzira koliko sam je voleo, nisam imao želju da budem pas vlasnik i svaki dan sam ulazi u autobus na posao. Naučio sam da je kao štene samo piškila unutra. Uradio sam sve što sam mogao da je naučim da može da izađe napolje. Uspješno sam je naučio da to radi, i da se spriječi da ide posvuda, ali je i dalje imala malo problema da prevaziđe svoj strah, baš kao i ja. To nije dugo trajalo, bila je malo stidljiva neko vrijeme. Naučila je da se opusti i izađe napolje, ali čim bi se vrata zatvorila, počela bi da kruži i laje nekoliko sati. Pokušao bih, u vn, da je uvučem unutra i čak bih otišao čak i do toga da je jurim po malom ograđenom prostoru s ogrlicom i povodcem. Takođe sam pokušao da joj "grickam nožne prste". Čak sam imao i ranu lekciju o tome kako da pohađam časove treniranja pasa. Nije uspelo. Samo bi sjedila i lajala kao luda.

Pokušao sam sve što sam mogao da je naučim da se opusti u sigurnosti ograđenog prostora. Izvukao bih je sa sigurnog mesta. Uvijek bi iskočila kao divlje stvorenje i lajala minut-dva, ali bi se na kraju smirila. Odveo bih je u kuću i stavio u sanduk. Čim bih zatvorio vrata, otvorio bih ih agn i ona bi lajala. Svaki put kad bih zatvorio vrata, ona bi malo više lajala. To je trajalo i trajalo. Konačno, samo bi ušla unutra i ja je nisam pustio van, ali je i dalje lajala. Vratio bih se kasnije i ona bi radila istu stvar, i trebalo bi isto toliko vremena da je uvedem, vratim, a zatim zatvorim vrata. Bio sam frustriran. Zašto je morala biti tako teška?

Bili smo prijatelji od trenutka kada smo se upoznali, a nakon što je ona otišla u prihvatilište znali smo da želimo jedno drugo da usvojimo. Odveli smo je kući i poželili da nam srce bude mirno, kao i nama. Nije bila loša stvar što se s njom bilo malo teško nositi odmah, ali nisam očekivao da će odmah biti savršena, ili da bude pas za krilo ili gurmanski kuhar ili bilo šta drugo osim deo naše porodice. Šta je to kod štenaca zbog čega ih je u početku tako teško nositi?

Kada smo je doveli kući bila je malo uplašena i divlja. Cijeli je život provela s drugim životinjama, a u skloništu za pse jedine ljude koje je ikada vidjela bili su ljudi koji su bili ljuti i prijeteći. U životu je nisu mnogo dirnuli. Nije nam trebalo mnogo vremena da shvatimo da ona odavno nije bila "uzgajana". Nikada nije bila u blizini djece ili bilo koga ko nije želio da je povrijedi. Ali bila je poput anđela. Bila je u našoj kući i uklopila se u naše četvero djece. Mogla je biti s mojim mužem jedan minut, a sa mnom sljedećeg. Uvek je bila budna i zainteresovana za okolinu i uvek nam je pokazivala svoju ljubav. Nikada nije htela da napusti našu stranu i volela je da bude sa nama. Mislim da je voljela slobodu koju je ovdje imala.

Ja sam tada puno radio i išao u školu, tako da joj je trebalo puno pažnje. Trebalo ju je češljati i vježbati. Volela je da bude sa mnom u svakom trenutku. Čak i da sam pod tušem, ona bi bila tu. Znam da joj je trebalo malo treninga i pomoć da nauči kako da se ponaša, ali mi smo je prihvatili. Moj muž, moja djeca i ja. Zajedno smo je učinili dijelom naše porodice. Pomogli smo joj da razumije i osjeća se ugodno s nama. Morala je naučiti pravila. Morala je znati da je voljena. Kada je naučila pravila počela je da se smiri i počela nam je pokazivati ​​svoju ljubav.

Bila je dobar pas, osim jedne stvari. Nikada nam ne bi dozvolila da zaboravimo da je bila "štene" i štene. Skočila bi na nas. Ona bi pobegla od nas. Ona bi lajala. Čak bi i piškila na nas. Nismo mogli da je nateramo da nauči kako da "hoda". Bila je totalni haos, a opet nam je bila radost. Uvijek je bila nasmijana i imala je sjajnu ličnost.

Sljedeći put kad sam je vidio, bila je starica. Bila je slepa. Nisam mogao vjerovati. Saznao sam da ju je udario auto i da je izgubila mnogo krvi. Hitno je prebačena kod veterinara koji joj je pokušao pomoći. Nažalost, nije se oporavila i umrla je. Veterinar sd je imala stare povrede. Bila je pogođena nečim nekoliko puta tokom godina. Jednostavno nikada nisu dobro zarasli.

Ona je bila naš ljubimac i bila je zaista dio naše porodice. Ona je bila naša beba i njena smrt nam je slomila srca. Nedostaje nam svaki dan.

Kao majka, postoji mnogo lekcija koje treba naučiti iz smrti psa. Naučila sam da moram biti zahvalna za svaki dan. Moram da zapamtim da iako se brinem o svom detetu i učim ga onome što treba da zna, biće trenutaka kada ja neću biti u blizini da se brinem o njima. Majčin posao je da svojoj djeci usađuje jake, nesebične i nezavisne stavove. Još nisam vidio onu koja ne može pronaći način da prevaziđe želje svojih roditelja i očekivanja svog oca.

Takođe smo naučili da moramo učiti iz svojih grešaka. Lako je napraviti te greške kada si mlad i učiš, a ponekad se te greške naprave zbog nečega što je sd ili učinjeno u ljutnji. Međutim, greške mogu biti katalizator učenja, a učenje može biti katalizator novog života. Ako se potrudimo da učimo iz svojih grešaka i olakšamo sebi budućnost, možemo postići mnogo više.

Jedna od mojih najvećih grešaka je bila kada sam rekla roditeljima da sam trudna i da odlazim da idem


Pogledajte video: moj pas u wc solji (Oktobar 2022).

Video, Sitemap-Video, Sitemap-Videos